П:
О:
Читај ми
Више од 600 расељених српских породица спремно за повратак на Космет
Косовска Митровица,
27. јун 2009.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Горан Богдановић изјавио је данас да је више од 600 расељених српских породица спремно да се врати у јужну покрајину, у оквиру акције која се спроводи са УНХЦР-ом, те да ће реализација њиховог повратка бити први тест искрености за међународну заједницу.
То је први тест за међународну заједницу и привремене институције Косова да ли истински желе да се Срби врате или се само вербално залажу за то. Током акције која траје до краја месеца обићи ћемо све колективне центре и видети колико је људи спремно за повратак, а за сада је више од 600 породица изразило ту жељу, рекао је Богдановић у интервјуу агенцији Танјуг.
Према његовим речима, обавеза државе је да у сарадњи са међународном заједницом покуша да те људе врати на њихова вековна огњишта, поготово што се у последњих десет година, на шта указују подаци УНХЦР-а, на Косово и Метохију вратило мање од три хиљаде људи, док је тренд одласка много већи.
Богдановић је поновио став Владе Србије да Срби морају да опстану на Косову и Метохији и да, и поред унилатералног проглашења независности Косова, Влада чини напоре да се јужна покрајина свим средствима сачува у саставу Србије.
Он је објаснио да ту пре свега мисли на правна и дипломатска средства и додао да та борба траје, да она јесте тешка, али да држава од ње неће одустати, јер је то једини начин да се реше проблеми и дође до компромиса о будућем статусу Косова и Метохије.
Статус није завршен, јер сада имамо ситуацију да су Срби изгубили све, а Албанци добили све што су тражили. Наш циљ је да ојачамо српску заједницу, да Срби остану да живе и да могу да живе од свог рада на Косову, а не од социјалне помоћи, да се обезбеди правна сигурност, школовање деце. То је наше право и обавеза, нагласио је министар за Косово и Метохију.
Што се улагања у јужну покрајину тиче, Богдановић је напоменуо да је буџетом за 2009. годину предвиђено три милијарде и 367 милиона динара за трансфере локалним самоуправама, што подразумева новац за плате, материјалне трошкове школама и планиране пројекте Министарства за Косово и Метохију, као што је, на пример, акција кречења свих школа и уређење тоалета.
Он је додао да је уштеђено око 140 милиона динара захваљујухи контроли трошења новца и да ће та средства бити намењена за обнову школа и изградњу вртића у Прилужју и у општини Гњилане, као и помоћ локалним самоуправама у инфраструктури и другим пројектима битним за опстанак Срба и других неалбанаца на тим просторима.
Богдановић је такође рекао да у овој години неће бити смањења средстава, јер ребалансом буџета то није предвиђено.
Он је додао да се ускоро могу очекивати и решење проблема са којима се косовски Срби свакодневно сусрећу, као што је испорука електричне енергије, проблем царина, правосуђа и полиције.
Разговори у вези са испоруком струје теку солидно и очекујемо да ћемо доћи до резултата и решити проблем снабдевања у српским срединама. Такође, водимо интензивне разговоре са међународном заједницом око увођења новог провајдера иако још увек не знамо ко ће то бити, рекао је Богдановић.
Он је навео да разговори са мисијом УНМИК и Еулекс о повратку Срба у КПС су близу решења, јер постоји политичка воља да се Срби врате у КПС у командном ланцу који би одговарао и њима и другим неалбанцима.
Ми тражимо да командни ланац буде исти за све, јер нам то даје сигурност да ће Срби и други неалбанци бити заштићени на адекватан начин. Постоји политичка воља и ја се надам да ће врло брзо доћи до договора, јер Срби јузно од Ибра живе у врло тешком окружењу, објаснио је министар за Косово и Метохију.
Када је реч о царини, Богдановић је нагласио да је дијалог неопходан, јер дизањем тензија или изазивањем сукоба проблеми, који очигледно постоје, не могу бити решени.
Он је прецизирао да се царина за сада не наплаћује, већ да се на прелазима Брњак и Јариње евидентира роба, а да ће оног тренутка, када се царина буде наплаћивала без договора са званичним Београдом и локалним представницима српске заједнице, први реаговати и протестовати.
Богдановић је нагласио да се воде разговари о начину на који би приходи са та два прелаза остали српској заједници на Косову и Метохији, а не би се сливали у буџет Владе Косова, јер, како ја напоменуо, Србија не жели да на тај начин финансира косовске институције.
Мислим да ту, можда, постоји разумевање и са друге стране. Ми нисмо искључиви, желимо да дијалогом дођемо до решења, до компромиса. Моја порука је ту потпуно јасна - морамо да сарађујемо са мисијом Еулекс и УНМИКда б решили те проблеме, истакао је Богдановић.
Он је указао да још не постоји решење, али да то не значи да треба прекидати разговоре, да се морају поштовати закони и УНМИК-ове уредбе и компромисима доћи до решења.
У интересу нам је да што пре правосуђе заживи, али не по законима тзв. државе Косово, него по уредбама и законима који су важили до проглашења независности Косова, нагласио је Богдановић.
Према његовим речима, обавеза државе је да у сарадњи са међународном заједницом покуша да те људе врати на њихова вековна огњишта, поготово што се у последњих десет година, на шта указују подаци УНХЦР-а, на Косово и Метохију вратило мање од три хиљаде људи, док је тренд одласка много већи.
Богдановић је поновио став Владе Србије да Срби морају да опстану на Косову и Метохији и да, и поред унилатералног проглашења независности Косова, Влада чини напоре да се јужна покрајина свим средствима сачува у саставу Србије.
Он је објаснио да ту пре свега мисли на правна и дипломатска средства и додао да та борба траје, да она јесте тешка, али да држава од ње неће одустати, јер је то једини начин да се реше проблеми и дође до компромиса о будућем статусу Косова и Метохије.
Статус није завршен, јер сада имамо ситуацију да су Срби изгубили све, а Албанци добили све што су тражили. Наш циљ је да ојачамо српску заједницу, да Срби остану да живе и да могу да живе од свог рада на Косову, а не од социјалне помоћи, да се обезбеди правна сигурност, школовање деце. То је наше право и обавеза, нагласио је министар за Косово и Метохију.
Што се улагања у јужну покрајину тиче, Богдановић је напоменуо да је буџетом за 2009. годину предвиђено три милијарде и 367 милиона динара за трансфере локалним самоуправама, што подразумева новац за плате, материјалне трошкове школама и планиране пројекте Министарства за Косово и Метохију, као што је, на пример, акција кречења свих школа и уређење тоалета.
Он је додао да је уштеђено око 140 милиона динара захваљујухи контроли трошења новца и да ће та средства бити намењена за обнову школа и изградњу вртића у Прилужју и у општини Гњилане, као и помоћ локалним самоуправама у инфраструктури и другим пројектима битним за опстанак Срба и других неалбанаца на тим просторима.
Богдановић је такође рекао да у овој години неће бити смањења средстава, јер ребалансом буџета то није предвиђено.
Он је додао да се ускоро могу очекивати и решење проблема са којима се косовски Срби свакодневно сусрећу, као што је испорука електричне енергије, проблем царина, правосуђа и полиције.
Разговори у вези са испоруком струје теку солидно и очекујемо да ћемо доћи до резултата и решити проблем снабдевања у српским срединама. Такође, водимо интензивне разговоре са међународном заједницом око увођења новог провајдера иако још увек не знамо ко ће то бити, рекао је Богдановић.
Он је навео да разговори са мисијом УНМИК и Еулекс о повратку Срба у КПС су близу решења, јер постоји политичка воља да се Срби врате у КПС у командном ланцу који би одговарао и њима и другим неалбанцима.
Ми тражимо да командни ланац буде исти за све, јер нам то даје сигурност да ће Срби и други неалбанци бити заштићени на адекватан начин. Постоји политичка воља и ја се надам да ће врло брзо доћи до договора, јер Срби јузно од Ибра живе у врло тешком окружењу, објаснио је министар за Косово и Метохију.
Када је реч о царини, Богдановић је нагласио да је дијалог неопходан, јер дизањем тензија или изазивањем сукоба проблеми, који очигледно постоје, не могу бити решени.
Он је прецизирао да се царина за сада не наплаћује, већ да се на прелазима Брњак и Јариње евидентира роба, а да ће оног тренутка, када се царина буде наплаћивала без договора са званичним Београдом и локалним представницима српске заједнице, први реаговати и протестовати.
Богдановић је нагласио да се воде разговари о начину на који би приходи са та два прелаза остали српској заједници на Косову и Метохији, а не би се сливали у буџет Владе Косова, јер, како ја напоменуо, Србија не жели да на тај начин финансира косовске институције.
Мислим да ту, можда, постоји разумевање и са друге стране. Ми нисмо искључиви, желимо да дијалогом дођемо до решења, до компромиса. Моја порука је ту потпуно јасна - морамо да сарађујемо са мисијом Еулекс и УНМИКда б решили те проблеме, истакао је Богдановић.
Он је указао да још не постоји решење, али да то не значи да треба прекидати разговоре, да се морају поштовати закони и УНМИК-ове уредбе и компромисима доћи до решења.
У интересу нам је да што пре правосуђе заживи, али не по законима тзв. државе Косово, него по уредбама и законима који су важили до проглашења независности Косова, нагласио је Богдановић.
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу