П:
О:
Читај ми
Сви учесници у најгорем мирнодопском погрому у Европи од Другог светског рата морају пред лице правде
Београд/Атина,
17. март 2009.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић подсетио је на то да је на данашњи дан пре пет година почео тродневни погром хиљада српских цивила и напад на десетине православних храмова у нашој јужној покрајини.
Јеремић је у ауторском тексту за атински дневник "То вима" навео да је између 17. и 19. марта 2004. године више од 50 хиљада Албанаца учествовало у организованој кампањи коју су високи међународни званичници описали као етничко чишћење.
Министар је истакао да је за мање од 72 часа 35 цркава и манастира, од којих многи потичу још из 14. века, нестало у пламену и тиме заувек избрисано из културног наслеђа човечанства.
Он је затим цитирао извештај "Хјуман рајтс воча" из јула 2004. године, у којем је наведено да су велике групе Албанаца са застрашујућом ефикасношћу чистиле своје средине од свих преосталих знакова српског присуства.
Према његовим речима, у старој српској престоници, Призрену, хиљаде људи запалило је десетак хришћанских светиња које су вековима красиле стари део града.
Црква Богородице Љевишке, која је саграђена у 11. веку и која се налази на листи светске баштине Унеска, запаљена је помоћу аутомобилских гума, нагласио је министар и додао да су у пожару заувек нестале њене фреске непроцењиве вредности.
Он је навео да се то догодило у граду који је некада био мултиетнички и за становнике имао припаднике свих вероисповести.
Јеремић је указао на то да је Призрен имао више од девет хиљада житеља српске националности пре него што су међународне снаге стигле у јуну 1999. године, а када се погром завршио, није више имао ниједног.
Министар је описао и уништење цркве у центру Ђаковице, и додао да су крајем прошле године албанске власти на том месту отвориле парк, и на тај начин покушале да избришу сваки траг њеног постојања.
Такође, Јеремић је цитирао и тадашњег шефа Унмика Харија Холкерија према чијој оцени ти догађаји представљају тешке злочине против човечанства, али и истакао да је, упркос томе, тек десетак Албанаца осуђено за уништавање српских светиња, а ниједан починилац није иза решетака због паљења неке цркве на Космету.
Према његовим речима, то је контекст у којем су албанске власти једнострано прогласиле независност 17. фебруара 2008. године, кршећи међународно право, док је Србија одмах јасно рекла да никад неће признати тај чин и да ће на покушај отцепљења косовских Албанаца одговорити мирним и дипломатским путем.
Јеремић је рекао да је Србија истовремено почела да сарађује са међународном заједницом на реконфигурацији међународног цивилног присуства у покрајини уз сагласност Савета безбедности УН.
Такође, Београд је упоредо сарађивао са међународном заједницом како би се обезбедила реконструкција управе УН на Косову и како би то одобрио Савет безбедности УН, указао је министар.
Он је истакао да је уз пуно поштовање Резолуције 1244 постигнути договор очувао укупну надлежност УН на Косову, истовремено дајући већу оперативну улогу мисији ЕУ – Еулекс.
Јеремић је нагласио да сви који су учествовали у најгорем мирнодопском погрому у Европи од Другог светског рата морају да се нађу пред лицем правде.
Србија је спремна за сарадњу са Еулексом, а европска будућност западног Балкана – стратешки императив који сви делимо – зависи управо од нашег успеха, закључио је министар спољних послова.
Министар је истакао да је за мање од 72 часа 35 цркава и манастира, од којих многи потичу још из 14. века, нестало у пламену и тиме заувек избрисано из културног наслеђа човечанства.
Он је затим цитирао извештај "Хјуман рајтс воча" из јула 2004. године, у којем је наведено да су велике групе Албанаца са застрашујућом ефикасношћу чистиле своје средине од свих преосталих знакова српског присуства.
Према његовим речима, у старој српској престоници, Призрену, хиљаде људи запалило је десетак хришћанских светиња које су вековима красиле стари део града.
Црква Богородице Љевишке, која је саграђена у 11. веку и која се налази на листи светске баштине Унеска, запаљена је помоћу аутомобилских гума, нагласио је министар и додао да су у пожару заувек нестале њене фреске непроцењиве вредности.
Он је навео да се то догодило у граду који је некада био мултиетнички и за становнике имао припаднике свих вероисповести.
Јеремић је указао на то да је Призрен имао више од девет хиљада житеља српске националности пре него што су међународне снаге стигле у јуну 1999. године, а када се погром завршио, није више имао ниједног.
Министар је описао и уништење цркве у центру Ђаковице, и додао да су крајем прошле године албанске власти на том месту отвориле парк, и на тај начин покушале да избришу сваки траг њеног постојања.
Такође, Јеремић је цитирао и тадашњег шефа Унмика Харија Холкерија према чијој оцени ти догађаји представљају тешке злочине против човечанства, али и истакао да је, упркос томе, тек десетак Албанаца осуђено за уништавање српских светиња, а ниједан починилац није иза решетака због паљења неке цркве на Космету.
Према његовим речима, то је контекст у којем су албанске власти једнострано прогласиле независност 17. фебруара 2008. године, кршећи међународно право, док је Србија одмах јасно рекла да никад неће признати тај чин и да ће на покушај отцепљења косовских Албанаца одговорити мирним и дипломатским путем.
Јеремић је рекао да је Србија истовремено почела да сарађује са међународном заједницом на реконфигурацији међународног цивилног присуства у покрајини уз сагласност Савета безбедности УН.
Такође, Београд је упоредо сарађивао са међународном заједницом како би се обезбедила реконструкција управе УН на Косову и како би то одобрио Савет безбедности УН, указао је министар.
Он је истакао да је уз пуно поштовање Резолуције 1244 постигнути договор очувао укупну надлежност УН на Косову, истовремено дајући већу оперативну улогу мисији ЕУ – Еулекс.
Јеремић је нагласио да сви који су учествовали у најгорем мирнодопском погрому у Европи од Другог светског рата морају да се нађу пред лицем правде.
Србија је спремна за сарадњу са Еулексом, а европска будућност западног Балкана – стратешки императив који сви делимо – зависи управо од нашег успеха, закључио је министар спољних послова.
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...