П:
О:
Читај ми
Влада спремна да размотри и додатна средства за помоћ привреди
Београд,
20. фебруар 2009.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Небојша Ћирић изјавио је данас да је Влада спремна да размотри и додатна средства која би преко банака била стављена на располагање привредницима.
Ћирић је на округлом столу "Утицај Владиног пакета мера на пословну политику банака и кредитирање привреде и становништва", у организацији магазина "Банкар", подсетио на то да ће тим мерама у привреду бити упумпано 77 милијарди динара, од чега је за субвенционисање каматних стопа из буџета издвојено осам милијарди динара.
Према његовим речима, грађани и привреда ће за кредите моћи да конкуришу од понедељка, 23. фебруара, а очекује се да ће до недеље уговори о кредитирању бити потписани са више од 20 банака.
Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Мира Ерић-Јовић истакла је да на банкама остаје да утврде сопствене могућности за кредитирање, и да оне морају квалитетно да процене ризик пласмана уколико се одлуче да уђу у овај програм.
Ерић-Јовић је навела да је способност дужника да одговори на обавезе једини услов за одобравање кредита и додала банке на тај начин штите себе и уједно обезбеђују стабилност целокупног банкарског сектора.
Представници банака који су учествовали на скупу указали су на то да је банкарски сектор у Србији високоликвидан и да има новца за кредитирање привреде и грађана, при чему проблем може представљати то да ли ће бити довољно квалитетне кредитно способне тражње за та средства.
Заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић нагласио је да је кључно питање да ли ће кредитна способност клијената моћи да задовољи услове пооштрене кредитне политике.
Петровић је подсетио на то да су банке посредници који узимају новац од оних који су спремни да га дају и позајмљују од својих матица, тако да морају да буду одговорне према кредиторима, због чега пооштравају услове кредитне политике у случају погоршања макроекономских околности.
Представник Прокредит банке Дејан Јањатовић оценио је да је висина каматне стопе за кредитирање привреде која је предвиђена Владиним пакетом мера неодговарајућа у садашњим условима кризе, када су трошкови задуживања банака, као и ризици, повећани.
За предузећа која немају где да пласирају производе и бескаматни кредит је скуп, навео је Јањатовић и додао да и предузећа и банке треба да буду одговорни, због чега ће банке кредите одобравати само кредитно способним предузећима.
Представник Ерсте банке Бојан Врачевић нагласио је да су банке ликвидне, али да се не може очекивати да одједном упумпају сав предвиђени новац у привреду, и указао на то да ће банке бирати мање ризичне секторе привреде за пласман средстава.
Према његовим речима, грађани и привреда ће за кредите моћи да конкуришу од понедељка, 23. фебруара, а очекује се да ће до недеље уговори о кредитирању бити потписани са више од 20 банака.
Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Мира Ерић-Јовић истакла је да на банкама остаје да утврде сопствене могућности за кредитирање, и да оне морају квалитетно да процене ризик пласмана уколико се одлуче да уђу у овај програм.
Ерић-Јовић је навела да је способност дужника да одговори на обавезе једини услов за одобравање кредита и додала банке на тај начин штите себе и уједно обезбеђују стабилност целокупног банкарског сектора.
Представници банака који су учествовали на скупу указали су на то да је банкарски сектор у Србији високоликвидан и да има новца за кредитирање привреде и грађана, при чему проблем може представљати то да ли ће бити довољно квалитетне кредитно способне тражње за та средства.
Заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић нагласио је да је кључно питање да ли ће кредитна способност клијената моћи да задовољи услове пооштрене кредитне политике.
Петровић је подсетио на то да су банке посредници који узимају новац од оних који су спремни да га дају и позајмљују од својих матица, тако да морају да буду одговорне према кредиторима, због чега пооштравају услове кредитне политике у случају погоршања макроекономских околности.
Представник Прокредит банке Дејан Јањатовић оценио је да је висина каматне стопе за кредитирање привреде која је предвиђена Владиним пакетом мера неодговарајућа у садашњим условима кризе, када су трошкови задуживања банака, као и ризици, повећани.
За предузећа која немају где да пласирају производе и бескаматни кредит је скуп, навео је Јањатовић и додао да и предузећа и банке треба да буду одговорни, због чега ће банке кредите одобравати само кредитно способним предузећима.
Представник Ерсте банке Бојан Врачевић нагласио је да су банке ликвидне, али да се не може очекивати да одједном упумпају сав предвиђени новац у привреду, и указао на то да ће банке бирати мање ризичне секторе привреде за пласман средстава.
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права