Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Политика > Цветковић поднео експозе > Експозе мандатара за састав Владе Републике Србије Мирка Цветковића

Експозе мандатара за састав Владе Републике Србије Мирка Цветковића

Београд, 7. јул 2008. године

Поштовани народни посланици,

Част ми је да представим програм Владе коју чине Коалиција за европску Србију, коалиција СПС–ПУПС–ЈС и група мањинских странака за наредни четворогодишњи период и да затражим вашу подршку за реализацију предложеног програма.

Кључни елементи програма о којима постоји пуна сагласност свих чланова Коалиције су:
- опредељење за европску будућност Србије
- неприхватање независности АП Косова и Метохије
- неопходност јачања економије
- јачање социјалне одговорности Владе
- пооштравање борбе против криминала и корупције
- поштовање међународног права.

Пуноправно чланство у ЕУ је у најдубљем интересу државе Србије и свих њених грађана. Уласком у ЕУ Србија ће постати пуноправни члан европске породице народа из које је стицајем несретних историјских околности дуго времена била искључена. У протеклих седам и по година Србија је реализовала бројне реформе којима је свој политички и економски систем приближила стандардима земаља ЕУ. Међутим, на путу учлањења Србије у ЕУ неопходно је спровести бројне додатне реформе којима ће се правни поредак и привредни систем Србије у наредних неколико година у највећој мери приближити стандардима ЕУ. Стога ће један од првих потеза нове Владе бити упућивање Народној скупштини Споразума о стабилизацији и придруживању Србије ЕУ на ратификацију.

Циљ Владе је да убрзањем економских и других реформи које су предвиђене у Споразуму већ крајем ове или почетком наредне године Србија добије статус кандидата за улазак у ЕУ. Нова Влада Републике Србије ће усвојити акциони план, чија ће реализација обезбедити да Република Србија на крају мандата ове Владе буде у потпуности спремна за улазак у ЕУ.

Опредељење за улазак Србије у Европску унију није у супротности са нашом намером да даље развијамо добре политичке, економске и друге односе са другим земљама света. Да је таква политика могућа, најбоље сведочи пракса садашњих чланица ЕУ, од којих неке имају врло блиске односе са земљама које нису чланице ЕУ. Један од приоритета нове Владе је даље продубљивање и проширивање економских и политичких односа Србије са Руском Федерацијом. У том правцу, ратификација гасног аранжмана са „Гаспромом“ у Скупштини Србије биће једна од првих законодавних иницијатива нове Владе. Осим тога, намеравамо да нашим руским партнерима предложимо проширење бесцаринске трговине, као и укључивање руских инвеститора у реализацију инфраструктурних и других пројеката у Србији.

Влада Србије ће настојати да унапреди односе са САД, са циљем да највећа светска сила при решавању спорова на подручју Балкана у већој мери уважава интересе Србије и српског народа. Влада Србије ће такође посветити пажњу развијању економских и политичких односа са осталим земљама света, а нарочито са Кином, Индијом, као и са земљама медитеранског басена и несврстаним земљама са којима смо успешно сарађивали у прошлости.

Све чланице Коалиције су потпуно сагласне у томе да нова Влада Републике Србије никада неће признати независност Косова и Метохије, као и да ће Влада у сарадњи са другим државним органима предузети све правне и дипломатске мере за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије. У том смислу, нова Влада ће наставити са дипломатским активностима које имају за циљ да што мањи број држава призна независност Косова и Метохије. Такође, Влада ће иницирати поновно покретање преговора са представницима косовских Албанаца са циљем да се пронађе обострано прихватљиво решењe. При реализацији дипломатских иницијатива за очување Косова и Метохије у саставу Србије, Влада ће као и до сада тесно сарађивати са Руском Федерацијом и свим државама које се противе или нису признале независност Косова и Метохије.

Упоредо са дипломатском борбом за очување Косова и Метохије у саставу Србије, нова Влада ће покренути активности за опстанак српског народа на Косову и Метохији и за побољшање његовог економског и социјалног положаја. При ребалансу буџета за 2008. годину обезбедиће се потребна средства за територију Косова и Метохије. Влада ће истовремено преиспитати постојеће механизме дистрибуције средстава на Косову и Метохији како би се обезбедила праведнија расподела средстава и спречило да се под маском лажног патриотизма спроводе злоупотребе и проневере.

Неопходност јачања економије уз повећање запослености и значајан раст инвестиција, укључујући и инвестиције у инфраструктуру, уз одржање макроекономске стабилности представљају језгро економског програма Владе. Основни економски циљеви Владе у наредне четири године су:
- динамичан раст привредне активности
- раст запослености
- повећање стандарда грађана Србије
- равномернији регионални развој.

Предуслови за остварење ових циљева су учвршћење макроекономске стабилности, убрзање економских реформи, наставак европских интеграција, каи и значајно повећање инвестиција.

Циљ Владе Републике Србије је да бруто домаћи производ у наредне четири године расте по стопи од око 7 одсто годишње. Планирана стопа раста БДП је нешто изнад просечне стопе у протеклом трогодишњем периоду. Повећањем реалног нивоа БДП за око 30 одсто у наредне четири године смањиће економске и социјалне проблеме Србије и допринети смањењу економског заостајања земље у односу на регионално и европско окружење.

Други економски циљ Владе је да се у наредне четири године значајно повећа запосленост. Раст запослености оствариће се унапређењем привредног амбијента, растом приватних и јавних инвестиција, као и реализацијом низа непосредних подстицаја за запошљавање. Реализацијом планираних активности појачаће се и продубити позитивне тенденције на тржишту рада, започете у претходној години. Очекивани резултат је отварање најмање 200 хиљада нових радних места у наредне четири године и смањење стопе незапослености са 18,1 одсто на 11,9 одсто.

Трећи циљ Владе Републике Србије јe повећање стандарда становништва и смањење регионалних и социјалних разлика у нивоу стандарда. Повећање стандарда кључно ће зависити од успешног оствaрења претходна два циља економске политике.

Четврти циљ Владе у области економије је смањење регионалних разлика на нивоу развијености. У циљу покретања привредног раста у неразвијеним регионима, Влада Републике Србије ће применити широк спектар подстицајних мера као што су модернизација и изградња саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, изградња и модернизација образовних, културних и спортских објеката, одобравање пореских олакшица за инвестиције у неразвијена подручја и др. Новим Законом о регионалном развоју предвиђено је формирање фонда за равномеран регионални развој, који ће се финансирати из европских претприступних фондова и из буџета Србије. Такође, размотриће се могућност дислоцирања одређених државних институција у неразвијена подручја.

Основни предуслов за остварење претходно наведених економских циљева је додатно учвршћење макроекономске стабилности. То првенствено подразумева смањивање инфлације са садашњег нивоа од око 12 одсто годишње на ниво од око 4 одсто у 2012. години, као и смањење дефицита текућих плаћања са садашњих 13 одсто на 8 одсто у 2012. години. Оствaрење ових циљева захтева успоравање домаће тражње у правцу њеног усклађивања са привредним могућностима земље. Конкретно, то значи постепен прелаз са фискалног дефицита на фискални суфицит у наредне две године.

Други предуслов за остварење економских циљева је убрзање реформи које су у току претходне две године значајно успорене услед дуготрајних пауза у раду Скупштине и изостајања усвајања реформских закона. У том смислу, у релативно кратком периоду Влада ће предложити Скупштини бројне реформске законе чија примена треба да отклони препреке и појача подстицаје за предузетничке активности. Основни правци привредних реформи у наредним годинама су:
- довршетак приватизације друштвених предузећа, државних банака и осигуравајућих друштава
- увођење конкуренције на тржиштима инфраструктурних и комуналних делатности и покретање приватизације (делимичне или потпуне) јавних предузећа која послују у њима
- укидање непотребних прописа којима се отежава привредни живот и поједностављење важећих прописа
- повећање ефикасности судских органа при решавању привредних спорова и ефикасније спровођење стечајних процедура
- приватизација државног пољопривредног и грађевинског земљишта, делимично у оквиру процеса реституције.

Посебна пажња ће се посветити стварању услова за слободну тржишну утакмицу у којој су сви учесници равноправни, трансакциони трошкови минимални, а монополи адекватно регулисани.

Реформе у економским областима биће праћене реформама и у осталим сегментима државе.

Изградња просперитетне и конкурентне привреде, која ће се се равноправно такмичити на светском тржишту, а у неким секторима бити и лидер, захтева квалификовану радну снагу, стручне инжењере и менаџере, и научнике и истраживаче који су способни да усвајају и унапређују најновија научно-технолошка достигнућа. Подизање нивоа образованости, као и квалитета и примењивости научноистраживачког рада, представља приоритет Владе у наредном периоду. Унапређење образовања и научноистраживачког рада захтева побољшање постојећих и доношење нових прописа, раст државних издвајања, фискалне подстицаје за приватне активности у овој области, као и интензивније повезивање образовних и истраживачких установа из Србије са светом, а нарочито са ЕУ.

У оквиру реформи државне управе и локалне самоуправе, у наредним годинама планира се интензивирање едукације запослених и постепено увођење модела електронске управе уз примену принципа једног шалтера, где год је то могуће. Коначно, приступиће се функционалној анализи радних места у државној и локалној управи са циљем да се изврши њихова оптимизација. С тим у вези, усвојиће се одговарајућа акта како би се зауставила пракса континуираног раста броја запослених. Елиминисањем непотребних радних места у државној управи и локалној самоуправи зауставиће се процес раста непродуктивне класе државних службеника. Радиће се на смањењу распона плата државних службеника и намештеника, који сада износи 1 : 9. Чини се да смо из једне крајности – уравниловке, прешли у другу крајност – у економски и социјално неоправдане разлике у висини плата запослених у државној управи и локалној самоуправи.

Реформа и јачање система одбране, као једнако значајан задатак у процесу демократске транзиције Републике Србије, за стратешки циљ имаће наставак изградње ефикасног и економски одрживог система одбране и изградњу модерне, професионалне и ефикасне војске. Такође, приоритети су пуно учешће Републике Србије у програмима Партнерства за мир и демократска контрола војске и осталих снага одбране.

Нова Влада ће убрзати процес усвајања Стратегије националне безбедности, Стратегије одбране, Дугорочног плана развоја система одбране, Стратегијског прегледа одбране и Плана одбране Републике Србије, као и усвајање закона којима би се комплетирао институционални оквир за интезивирање темпа реформе система одбране. Посебно је значајно интезивирати процес хармонизације законодавства са стандардима ЕУ.

Стабилно финансирање система одбране је кључно за убрзани процес модернизације и опремања Војске Србије и јачање њених капацитета за подршку међународном миру и стабилности.

Ради јачања укупне стабилности и безбедности, важно је у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација наставити сарадњу са међународним снагама и институцијама УН на Косову и Метохији.

Безбедност Републике Србије је неодвојива од безбедности европског простора. Отуда развој добрих односа са кључним чиниоцима глобалне, европске и регионалне безбедности, а посебно са суседима, представља приоритет политике одбране Републике Србије.

Убрзани наставак европских интеграција имаће вишеструко позитиван утицај на привреду Србије. Предузећа и привредни субјекти ће добити могућност бесцаринског извоза производа на тржишту од преко 450 милиона становника. Могућност коришћења претприступних фондова ЕУ ће допринети решавању социјалних, регионалних и секторских (пољопривреда, животна средина) проблема, што ће подстицајно деловати на привреду Србије. Улазак Србије у процес придруживања ЕУ допринеће повећању страних директних инвестиција, и то не само из земаља чланица ЕУ, него и из осталих земаља. Дефинитивним опредељењем за улазак у ЕУ смањиће се ризик земље, што ће утицати на побољшање кредитног рејтинга Србије, а тиме и на смањење каматних стопа за српска предузећа и државу Србију на светском финансијском тржишту.

Остварење високе стопе раста БДП у наредним годинама засниваће се доминантно на изградњи нових и суштинској модернизацији постојећих привредних капацитета. Услед тога, неопходно је да се учешће инвестиција у БДП повећа са садашњих 22 одсто на ниво од 26–28 одсто у 2012. години. Влада Републике Србије ће у сарадњи са локалним самоуправама разрадити посебан програм подстицаја за велике инвестиције у пропулзивним индустријским секторима, као што су аутомобилска индустрија, електроника, информационе технологије и телекомуникације. Привлачење неколико крупних инвестиција у наведеним делатностима утицало би на повећање привредне активности (развој мреже коопераната), раст запослености, извоза, али и на привлачење нових страних директних инвестиција.

Поред индустрије, пољопривреда такође представља значајну привредну грану за Србију. Због тога је важно дефинисати адекватну аграрну политику, која треба да да одговор на потребу унапређења стања у овој области. Како бисмо се исправно носили са изазовима и препрекама које носе међународне интеграције, пре свега обавезе Србије према Светској трговинској организацији и Европској унији, од изузетног је значаја све потенцијале усмерити ка јачању конкурентности пољопривредне производње уз истовремено очување природних ресурса. Брига за укупни одрживи развој руралног простора мора бити императив данашњице и будућности.

Осим тога, у наредном периоду се планира убрзање започетих и покретање нових крупних инфраструктурних пројеката, међу којима су најважнији завршетак изградње аутопута и модернизација железнице на Коридору 10, почетак градње аутопута према јужном Јадрану, проширење и модернизација мреже регионалних путева, модернизација Коридора 7, почетак изградње гасовода „Јужни ток“ у сарадњи са „Гаспромом“ итд. У наредном периоду планира сe реконструкција постојећих и изградња нових система за наводњавање. Реализација јавних инвестиција у области инфраструктуре непосредно ће допринети повећању привредне активности у наредним годинама, а изграђена модерна инфраструктура ће у дугом року подстицајно деловати на приватне инвестиције, а тиме и на привредни раст. Крупни инфраструктурни пројекти ће се финансирати из редовних буџетских прихода, повољних кредита међународних финансијских институција, фондова ЕУ, страних директних инвестиција и сл.

Један од приоритета Владе Републике Србије биће јачање социјалне одговорности према грађанима Републике Србије у циљу побољшања услова живота и рада свих грађана Србије, а посебно најугроженијих категорија становништва. Циљ Владе је да у наредним годинама најшири слојеви становништва партиципирају у резултатима економског напретка. Желимо да изградимо друштво у коме ће сви грађани имати шансе за напредак на друштвеној лествици. У таквом друштву ће бесплатно високо образовање бити доступно свим марљивим ученицима и студентима, бесплатна здравствена заштита гарантована свим сиромашним грађанима, а сви грађани Србије биће заштићени од екстремног сиромаштва.

Брз економски напредак Србије повећаће могућности за запошљавање и решавање стамбених питања младих и представљаће најбољу брану њиховом одласку у иностранство. Систематска брига о младима је услов економског, културног и укупног друштвеног развоја Србије. У оквиру промовисања здравих стилова живота, Влада ће радити на популаризацији спорта, као и на опремању, адаптацији, реконструкцији и изградњи спортских објеката на целој територији Србије.

Успостављање родне равноправности представља важан корак у цивилизацијском напредовању нашег друштва. Влада ће обезбедити институционалну равноправност жена у економском и политичком животу земље и санкционисати сваки облик њихове дискриминације.

Да би реализовала наведене социјалне циљеве, Влада је припремила пакет мера које треба да допринесу побољшању социјалног положаја свих угрожених слојева становништва – незапослених, пензионера, породица са децом, сеоских старачких домаћинстава и др. – водећи рачуна о томе да се интереси свих социјалних група уважавају на избалансиран начин, а да се при томе не угрози макроекономска стабилност и брз привредни раст. Влада Републике Србије планира да најкасније до септембра 2008. године повећа пензије за 10 одсто, а да се до краја 2008. године усвоје измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима би се увела индексација пензија према кретању зарада током 2009. године и дефинисала динамика повећања односа просечних пензија и просечних зарада до нивоа од максимално 70 одсто у складу са економским и фискалним могућностима земље. У циљу заустављања неповољних демографских тенденција Влада ће издвојити додатна средства за помоћ породицама са малом децом, донети прописе којима ће се заштити положај запослених трудница и породиља и обезбедити субвенције брачним паровима са децом при решавању стамбеног питања. Такође, усвојиће се мере за обезбеђење социјалне сигурности сеоских старачких домаћинстава.

Наставак, проширење и пооштравање борбе против свих облика криминала и корупције представљају неопходне услове за учвршћење правне државе и функционисање тржишне привреде. У оквиру изградње правне државе, одговарајуће место имаће и обезбеђење одговарајућих механизама сарадње државе и цивилног друштва.

Ефикасна борба против корупције и криминала захтева доношење нових закона, као што је закон о замрзавању и одузимању имовине стечене корупцијом и криминалом, који ће бити предложен Скупштини у најкраћем року. Осим тога, неопходно је да се у бројне друге законе и подзаконске акте уграде одредбе којима ће се отклонити извори корупције. То првенствено подразумева редукцију и регулацију дискреционих овлашћења државних органа при одобравању разних дозвола, сагласности, у давању мишљења и др. У том смислу, неопходно је за све наведене активности стриктно дефинисати процедуре и одредити кратке рокове у којима морају бити окончане. У оквиру борбе против корупције увешће се законска обавеза да сви државни функционери на републичком и локалном нивоу, руководиоци државних установа јавних предузећа јавно саопште податке о имовини коју поседују. Предложиће се усвајање нових законских одредби према којима би се у случају откривања корупције, осим предвиђене кривичне одговорности, државним функционерима трајно забранило бављење политиком, док би се запосленима у државном сектору који су учествовали у корупцији трајно забранио рад у државном сектору.

За ефикасну борбу против корупције и криминала неопходно је оспособити државне органе који имају кључну улогу у борби против наведених девијантних појава. У том смислу, потребно је адекватно опремање и оспособљавање полиције, тужилаштава и судова за борбу против корупције и криминала.

Циљ реформе полиције је повећање личне и имовинске сигурности грађана, очување стабилности јавног реда и мира и одржање повољног стања безбедности у земљи. Приоритетни задаци полиције у наредном периоду су борба против организованог криминала, укључујући и привредни криминал, ефикасно расветљавање кривичних дела, спречавања покушаја дестабилизације друштва и сузбијање хулиганства. Од посебне важности за унапређење рада полиције је јачање механизама унутрашње контроле, сузбијање корупције и пресецање веза са организовним криминалом. Над свим службама безбедности успоставиће се цивилна контрола.

Реформа полиције обухватиће и ефикасније обављање управних послова који се налазе у њеној надлежности као што су послови везани за лична идентификациона докумената, регистрацију возила и др. Нова идентификациона документа израђиваће се у складу са најновијим технолошким решењима, чиме ће се испунити један од најважнијих услова за улазак наше земље на белу шенгенску листу.

Реформе правосуђа ће се убрзати са циљем да се изгради ефикасно и независно судство и тужилаштво и учврсти владавина права и правна сигурност. Остварење овог циља подразумева усвајање низа закона којима ће се правосудни систем уредити у складу са европским стандардима и интересима грађана Србије. Поменућу само неке од њих. То су: Закон о судијама, Закон о уређењу судова, Закон о високом савету судства, Закон о јавном тужилаштву, Закон о адвокатури, Закон о јавном бележништву, Закон о одузимању имовинске користи, као и низ других закона којима се уређује правосудни систем и санкционишу кривична дела из области високотехнолошког криминала, тероризма, прања новца, трговине људима, сексуалног злостављања и др.

У оквиру реформе правосуђа утврдиће се нова мрежа судова и тужилаштава која ће укључивати прекршајне и апелационе судове, као и управни суд за целу територију Србије.

Од суштинске важности је постојање чврстог политичког опредељења за бескомпромисну и неселективну борбу против корупције и криминала. Само у том случају запослени у државним органима у чијој је надлежности откривање и санкционисање наведених кривичних дела биће спремни да пруже максималне напоре у борби против корупције и криминала.

Нова Влада Републике Србије ће наставити политику стриктног поштовања међународног права и неодложног измирења свих међународних обавеза. Само на такав начин наша држава може постати пуноправни и уважени члан међународне заједнице.

Као што ће сама поштовати међународно право, Влада Србије ће то исто тражити и од других. Инсистирање на поштовању међународног права од стране других држава је кључни ослонац у нашој борби за очување АП Косова и Метохије у саставу Србије. Такође, у случају међународног суда за ратне злочине у Хагу Влада Републике Србије ће упорно инсистирати да се сви злочини једнако третирају, тј. да нема мање вредних жртава и повлашћених злочинаца.

Високи домети у области културе, чак и у најтежим временима, представљају једну од препознатљивих карактеристика Србије у свету. Влада Републике Србије ће у наредним годинама настојати да финансијски и на друге начине допринесе афирмацији стваралаштва и креативности у области културе. Посебна пажња ће се посветити модернизацији установа културе, очувању културног наслеђа, укључивању у светске културне токове, подизању квалитета медијске продукције и усклађивању регулативе са европским стандардима.

На крају желим да истакнем да је пројекат нове Владе, који сам изложио, заправо пројекат бољег живота уз очување посебности и достојанства свих грађана који живе у Србији. Његовом реализацијом обезбедиће се веће зараде, веће пензије, већа социјална одговорност, већа могућност за запослење, мање корупције, биће изграђена основна инфраструктура и остварена снажнија позиција земље за одбрану свог суверенитета.

Позивам све грађане, као и државне органе и организације, да пуном снагом учествују у реализацији ових великих циљева. На крају мандата свако ће имати могућност да донесе суд о успешности рада Владе. Тај суд треба дати на основу чињеница, а не на основу предубеђења.

Даме и господо посланици, на крају желим да вам предложим следећи састав Владе:

1. Први потпредседник Владе-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова – Ивица Дачић (СПС)
2. Потпредседник Владе и министар за науку и технолошки развој – Божидар Ђелић (ДС)
3. Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја – Млађан Динкић (Г17 плус)
4. Потпредседник Владе – Јован Кркобабић (ПУПС)
5. Министарство спољних послова – Вук Јеремић (ДС)
6. Министарство одбране – Драган Шутановац (ДС)
7. Министарство финансија – Диана Драгутиновић (ДС)
8. Министарство правде – Снежана Маловић (ДС)
9. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Саша Драгин (ДС)
10. Министарство рударства и енергетике – Петар Шкундрић (СПС)
11. Министарство за инфраструктуру – Милутин Мркоњић (СПС)
12. Министарство за државну управу и локалну самоуправу – Милан Марковић (ДС)
13. Министарство трговине и услуга – Слободан Милосављевић (ДС)
14. Министарство просвете – Жарко Обрадовић (СПС)
15. Министарство омладине и спорта – Снежана Самарџић-Марковић (Г17 плус)
16. Министарство здравља – Томица Милосављевић (Г17 плус)
17. Министарство за телекомуникације и информационо друштво – Јасна Матић (Г17 плус)
18. Министарство рада и социјалне политике – Расим Љајић (СДП)
19. Министарство животне средине и просторног планирања – Оливер Дулић (ДС)
20. Министарство културе – Небојша Брадић (Г17 плус)
21. Министарство за Национални инвестициони план – Верица Калановић (Г17 плус)
22. Министарство за Косово и Метохију – Горан Богдановић (ДС)
23. Министарство вера – Богољуб Шијаковић (ДС)
24. Министарство за дијаспору – Срђан Срећковић (СПО)
25. Министарство за људска и мањинска права – Светозар Чиплић (ДС)
26. Министар без портфеља – Сулејман Угљанин (СДА Санџака).

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs