Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности премијера > Србија одбацује покушај насилног прекрајања граница > Обраћање председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу

Обраћање председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу

Санкт Петербуг, 9. јун 2007.

Поштоване екселенције, даме и господо, драги пријатељи,

Велика ми је част и лично задовољство што други пут за редом имам прилику да учествујем у раду Међународног економског форума у Санкт Петербургу, који симболизује снажну опредељеност Русије, нашег домаћина, да економија буде важна спона у међусобном повезивању држава. Петербуршки форум нас окупља око идеје да економска сарадња треба да има пресудно важну улогу и у укупном унапређивању мира, стабилности, слободе, напретка и поштовања универзално прихваћених вредности и начела. Србија и моја Влада у потпуности деле ове идеје које промовише петербуршки економски форум.

Економски развој нација и света један је од најпречих задатака националних влада и међународних организација. Да бисмо успешно остваривали овај заједнички циљ морамо увек имати на уму да никада због неког краткорочног интереса не смемо угрозити темељ на којем је једино могуће развијати економске односе, а то је пуно поштовање усвојеног система правних начела која регулишу наше односе.

Верујем да ћемо се сложити у оцени да би међународни односи у најширем смислу, и у том оквиру међународни економски односи, данас сасвим другачије изгледали да у структуру модерног света није чврсто интегрисан међународноправни и политички поредак какав познајемо од оснивања Уједињених нација непосредно после Другог светског рата.

Исто као што су националне економије некада, пре више векова, почеле да се развијају у новоствореним чврстим координатама државног поретка, тако се и међународни, а данас и светски, економски токови могу развијати на добробит човечанства само уколико постоји јасан и поуздан оквир међународног права и међународних организација које га стварају, примењују и штите. И то је сасвим природно, јер су стабилност општих политичких прилика, мир и сигурност основни предуслови нормалног социјалног живота и економског раста и напретка како на националном тако и на међународном плану. У данашњем изразито међуповезаном и међуусловљеном свету ово правило важи у још већој мери него пре.

На светском плану ти односи су уређени системом Уједињених нација, односно његовим општеусвојеним документима и институцијама које су задужене да их спроводе и примењују у сваком кутку данашњег света. У овом контексту посебно бих нагласио улогу Повеље УН, која у светским оквирима има значај и значење устава, затим Универзалну декларацију о људским правима и већи број конвенција посвећених појединим областима права, које делују као неки системски закони света, и читав низ обавезујућих одлука у виду резолуција које се тичу појединих конкретних питања, али обавезују све чланице светске организације.

Поједини делова света имају своје регионалне политичке и безбедносне организације, као што је случај са Организацијом за европску безбедност и сарадњу, која у свом оснивачком документу (Завршни акт из Хелсинкија, 1995) понавља нека начела и норме из Повеље УН, као што је одредба о поштовању суверенитета и територијалног интегритета држава чланица.

Када ово имамо у виду, лако можемо да оценимо колико кршење међународног права и општеусвојених правила међународног живота држава и народа може да утиче на економски развој, просперитет и животни стандард у било којој земљи или региону данашњег света.

Вама је свима добро познато да моју земљу Србију поједини чиниоци међународне заједнице покушавају да подвргну експерименту којим се тврди да је Србија «јединствен случај», и да се под тим изговором Србији отме 15 одсто њене територије. Поборници овог веома опасног експеримента не желе да виде да постоји очигледна узрочно-последична повезаност између поштовања међународног права, регионалне стабилности и перспективе економског просперитета. То наравно подразумева узрочно-последичну повезаност између кршења међународног права, регионалне нестабилности, директног угрожавања мира и економске деструкције.

План да на основу Ахтисаријеве резолуције Савет безбедности УН отвори пут за стварање независне државе Косово на територији Србије, као међународно признате државе, представља бруталан пример покушаја кршења међународног права. Још тежи и још бруталнији пример кршења међународног права представљало би проглашење једностране независности Косова и Метохије. То би био чин директног гажења ауторитета УН, јер би се отворено кршила постојећа Резолуција СБ УН 1244, којом се изричито потврђује сувереност и територијални интегритет Србије.

Покушај таквог насилног и противправног прекрајање својих граница Србија у потпуности и унапред одбацује. У исто време, Србија снажно инсистира да се за Косово и Метохију мора пронаћи решење које неће довести у питање темељне принципе међународног права и које ће изаћи у сусрет интересима албанског становништва, као већинског у Покрајини, али и Србије као државе која мора остати једини субјект међународног права на целокупној својој територији.

Мора се истаћи истина да је само захваљујући принципијелном ставу Русије осујећена намера да СБ изгласа резолуцију која би представљала директно негирање Повеље УН, јер би таква резолуција представљала основ да се први пут у историји једној држави чланици УН отме 15 одсто њене територије. Таквим ставом Русије сачувана су најопштија начела на којима почива целокупни савремени међународни поредак. Поред тога, на овај начин је још једном потврђено правило да само уравнотежен однос снага у Уједињеним нацијама и у другим међународним форумима и институцијама може трајно да сачува достојанство, кредибилитет и поузданост тих организација, као и самог међународног права.

Када је о конкретном примеру Косова и Метохије реч, и овом приликом треба истаћи да је улога Русије била одлучујућа у очувању вредности и значаја начела и норми на којима почивају безбедност, мир и стабилност у овом делу света и Европе. У таквим уравнотеженим околностима расту шансе Србије да кроз преговоре и конструктивне предлоге привуче албанску страну у правцу компромисног решења које би обезбедило трајни мир и стабилност на Балкану.

Србија има велики интерес да обезбеди и подстиче економски развој своје јужне покрајине Косово и Метохија. Свака објективна анализа би показала да је током целог прошлог века Србија уложила огромна економска средства како би привредно развила Косово и Метохију. Нажалост, сведоци смо да је током НАТО бомбардовања Србије нанета велика економска штета у Покрајини, а да је привреда доживела катастрофалан пад од доласка међународне мировне и војне мисије.

Сразмерно овом великом економском паду, порастао је сваки облик организованог криминала и најтеже корупције на Космету. Ове суморне последице природно произлазе из перманентног настојања да се кршењем међународног права Србији отме њена територија. Још има времена да се кроз озбиљан и темељан разговор пронађе компромисно решење за Косово, које ће пре свега бити утемељено на начелима међународног права, а само на правичном решењу може се градити мирна, стабилна и, разуме се, економски просперитетна будућност целог балканског региона.

Хвала на пажњи.

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs