Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Основни подаци
Територијална организација
Покрајине
Београд
Грб, застава и химна Републике Србије
Положај, рељеф и клима
Становништво, језик и вера
Националне мањине
Избеглице у Србији
Индустрија, енергетика и рударство
Пољопривреда
Статистика
Устав Републике Србије

Најаве и обавештења

Почетна страна > Чињенице о Србији > Основни подаци > Покрајине > Војводина

Војводина

Аутономна покрајина Војводина захвата 24,3 одсто територије Републике Србије, или 21.506 квадратних километара на северу Републике. Нови Сад је административно, привредно и културно средиште покрајине.

Територијална организација

Регион Војводине обухвата шест управних округа: Западнобачки (седиште у Сомбору), Јужнобанатски (седиште у Панчеву), Јужнобачки (седиште у Новом Саду), Севернобанатски (седиште у Кикинди), Севернобачки (седиште у Суботици), Средњобанатски (седиште у Зрењанину), као и Сремску област са седиштем у Сремској Митровици.

Војводина има укупно 46 општина, од чега шест са статусом града: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор и Сремска Митровица.

Северну покрајину пресецају три велике пловне реке (Дунав, Тиса и Сава), које њену територију деле на три јасно уочљиве целине: на крајњем истоку налази се Банат, на северозападу Бачка, а на југозападу Срем. Ове три регије карактеришу богатство квалитетним обрадивим земљиштем, општа привредна и културна развијеност, велика густина насељености и демографско шаренило.

Рељеф

Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема којим доминира планина Фрушка гора, и југоистока Баната са Вршачким брегом. Данас највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки правац у Европи.

Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину и целом овом дужином је плован. Пловне су и његове притоке Тиса (168 км), Сава (206 км) и Бегеј (75 км), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, укупне дужине 939 километара, од чега је 673 километара пловно.

Саобраћајни значај

Кроз Војводину пролазе и друге важне саобраћајнице, пре свега аутопут који иде из централне Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда и даље на југоисток ка Нишу где се рачва: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну. Трећи крак аутопута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи. Око аутопута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.

На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток-Запад, чинећи геостратешки чвор. То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и за Србију значајним.

Становништво

Према коначним подацима Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године, Аутономна покрајина Војводина има 1.931.809 становника, што представља 21,56 одсто укупног становништва Србије.

Регион Војводине је етнички веома шаролик. Срби чине 66,8 одсто укупног броја становника, у којем десет националних мањина учествује са више од 0,5 одсто.

Најбројнија мањина у Војводини су Мађари (13 одсто), а затим следе Словаци (2,6 одсто), Хрвати (2,4 одсто), Роми (2,2 одсто), Румуни (1,3 одсто) и Црногорци (1,2 одсто). Све остале етничке заједнице појединачно учествују са мање од 1 одсто.

Статут Аутономне покрајине Војводине, који представља основни правни акт на нивоу покрајине, дозвољава службену употребу, осим српског, још и мађарског, словачког, румунског и русинског језика, којим говоре припадници четири највеће националне мањине.

Становници Војводине разликују се и по вероисповести. Срби, Црногорци, Румуни, Роми, Македонци и Украјинци углавном су православци, Мађари, Хрвати и Русини католици, док су Словаци претежно протестанти, а постоји и одређени број муслимана и припадника других малих верских заједница.

Школство

У Војводини је школски систем врло развијен и састоји се од мреже предшколских установа, основних и средњих школа, у којима се настава држи и на језицима националних мањина и Новосадског универзитета, са 13 факултета. На њима се, такође, настава обавља и на језицима националних мањина.

Наука и култура

У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина. У Новом Саду се налазе два научна института и огранак Српске академије наука. У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења.

Привреда

У Војводини привреда је заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84 одсто њене површине, и чија је природна плодност побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано. Под ораницама и баштама је 1,578 милиона хектара, под воћњацима 18 хиљада хектара, виноградима 10 хиљада хектара, ливадама 42 хиљаде хектара, а пашњацима 102 хиљаде хектара земљишта.

Око 70 одсто приноса са ових поља отпада на житарице, 20 одсто на индустријско биље, а 10 одсто на остале културе. Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд.).

Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото-папир. Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.

Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој гори, на којој се налазе бројни православни манастири српско-византијског стила, подигнути између 15. и 17. века.

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs